Dinamički IP je onaj koji se mijenja svaki put kad se povežete s mrežom, a statički IP je onaj koji ostaje isti bez obzira koliko puta se spajate i isključujete iz mreže. Imate li statičku ili dinamičku IP adresu, na administratoru je navedene mreže.
Dinamički IP mijenja se svaki put kad se povežete s mrežom; ovo je metoda oslobađanja IP adresa kada je broj klijenata koji povezuju mrežu veći od onoga što obično može podnijeti. To se može vidjeti na bežičnim pristupnim točkama, gdje može biti veliki broj korisnika, ali ne i istovremeno. Kontrolom i raspodjelom dinamičkih adresa često se rukovodi DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) poslužiteljem koji prati koje su adrese besplatne i koje se koriste. Iako je DHCP poslužitelj namijenjen za slanje dinamičnih IP adresa, on se može koristiti i za dodjelu statičkih.
Statička IP adresa može se dobiti putem DHCP-a kada administrator zna da je MAC adresa vaše mrežne kartice i dodijeli joj određenu IP adresu. Nakon toga, tu specifičnu IP adresu dobili biste pri svakom povezivanju i ona je rezervirana samo za vas i nitko je ne može koristiti. Drugi način postavljanja statičkog IP-a je ručno postavljanje na vašoj mrežnoj kartici. Samo morate biti oprezni da ne dodijelite istu IP adresu na dva ili više računala ili dodijelite IP adresu koja je uključena u DHCP bazen.
Tu je prednost i kada imate statičku IP adresu kada ste povezani na Internet. Kada pokrećete vlastiti poslužitelj, statična IP adresa značila bi da samo trebate imati DNS točku na vašu IP adresu i gotovi ste. S dinamičnim IP adresama, trebali biste koristiti dinamičnu DNS uslugu koju možete ažurirati s novom IP adresom svaki put kad se povežete..
Iako statična IP adresa ima svoje prednosti, ona nije nužna za uobičajenu svakodnevnu upotrebu kod kuće ili u uredu. Imati dinamičnu IP adresu u tim slučajevima ne izaziva zabrinutost i treba je ostaviti kakva jest. Ali za one koji trebaju imati statičku IP adresu, možete pitati svog davatelja internetskih usluga može li vam dati uslugu uz naknadu.