Prepisljivi vs mogućnost snimanja
Uređaji za ponovno snimanje i snimanje su dva formata diska koji se mogu istovremeno snimiti, ali dok oni omogućuju snimanje podataka samo jedanput, disk koji se može ponovno zapisati omogućava korisniku snimanje, brisanje i ponovno snimanje podataka na disk. Dakle, oni su višestruki iako su i skuplji. Bio je red da se CD ponovo pojavi na tržištima. Potom je došao DVD-R i konačno su Blu-ray diskovi postali prepisivi. Blu-ray je uređaj za pohranu koji je trebao preuzeti upotrebu DVD-a i DVD-R-a, a na tržište potrošača ušao je 2000. godine. Sva tri, CD, DVD i Blu-ray danas su dostupna u kako vertibilne zapisi, tako i inačice koje se mogu upisivati olakšavaju život milionima širom svijeta. No, mnogi nisu svjesni razlike između rekordnih i rekordnih diskova. Te će se razlike istaknuti u ovom članku.
Dok i CD i CD-RW koji se mogu snimiti imaju sličan prostor za pohranu, osnovna razlika leži u višestrukoj upotrebi CD-RW-a. Stoga, gdje se CD-R može koristiti samo jednom jer se prazni i nakon što kopirate medijske datoteke ili podatke, to je kraj vaše mogućnosti snimanja jer više ne možete izbrisati niti snimiti na CD-R više datoteka. S druge strane, CD-RW može se koristiti višestruko i možete pohraniti, izbrisati i kopirati mnogo više datoteka na CD-RW. Ako imate CD-RW, zapravo možete nekoliko puta iskoristiti njegov kapacitet od 700 MB, što ga čini vrlo korisnim uređajem za pohranu podataka. Isti je koncept primijenjen u slučaju DVD-a i Blu-ray diska tako da se na 4,7 GB prostora DVD-RW može koristiti više puta. Blu-ray je dostupan u jednoslojnoj (25 GB) kao i dvoslojnoj (50 GB) verziji, a BD-RW je danas postao izuzetno popularan.